Smederevski Gavran i novo izdanje „Kralj u žutom“

Preuzeto sa: SdCafe

U Smederevu se više ništa značajno ne dešava. Godinama unazad. Nekada je ovo bio grad kulture, umetnosti, inovacija – između ostalog i u kulturi i umetnosti. Generacije Smederevaca odraslih u ovom gradu mogu o tome da saznaju ponešto samo iz priča ili retkih tekstova u kome neko od pripadnika starijih generacija sa neskrivenim žaljenjem govori ili piše o tim lepim vremenima. Smederevo je mrtav grad u kome se, osim utrkivanja sa zadovoljenjem potreba golog preživljavanja, ne događa ništa. Kako je u drugim gradovima Srbije? Ne znamo. Možemo imati neke informacije o tome da je nešto bolje ili lošije organizovano, ali: mi ne živimo tamo negde, da bismo bili sigurni da možda ne donosimo zaključak na osnovu zavirivanja u tuđ tanjir u kome je, naravno, hrana slađa. Da li je sve baš tako? Ne znamo ni to. Većina sugrađana govori da jeste, ali: da li je većina uvek merodavna i šta je zapravo istina? Nećemo se upuštati u sve psihološke, sociološke i druge aspekte ove pojave. Želimo da kažemo da možda i nije – osnovano, činjenicama potkrepljeno. Evo, recimo, samo ovaj internet portal postoji već deset godina i kroz čitavu deceniju se susreće sa istim pitanjem, prolazeći kroz razne faze sopstvenog razvoja. To je ipak znak života jednog grada. Ima li još znakova života? Danas ćemo vam predstaviti još jedan.

U Smederevu je pre nekog vremena osnovan Klub knjige i umetnosti – Gavran koji se predstavlja kao „nevladina, neprofitna organizacija … koja se bavi razvojem i promovisanjem kulture i umetnosti kroz prevodilački, istraživački i izdavački rad“. Kada je osnovan – ne znamo, jer se ova ekipa nije nigde oglašavala ni davala ikakvog znaka o svom postojanju. Ali to ne znači da su sedeli skrštenih ruku.

Ovih dana se, pre svega na društvenim mrežama, pojavila vest o prvom izdanju Gavrana: uz mnogo napora, ovi mladi ljudi su uspeli da urade nešto što zaslužuje da odjekne Srbijom, makar onim njenim delom koji, kroz sve ove decenije urušavanja i propadanja kvalitetne pisane reči, još uvek oseća da bez dobre književnosti ne može. To prvo izdanje Gavrana je zbirka priča manje poznatog američkog pripovedača s kraja 19. veka, Roberta V. Čejmbersa – Kralj u žutom. Na našim prostorima opskuran, kao uostalom i njegov izdavač (makar do sada), ovaj autor je nedavno izronio iz anonimnosti i postao tema mnogih razgovora, rasprava i diskusija na internetu. Glavni razlog tome je korišćenje motiva i imena iz zbirke Kralj u žutom u televizijskoj seriji produkcijske kuće HBO koja je bila veoma popularna krajem prošle i početkom ove godine.

U pitanju je serija Pravi detektiv (True Detective)

true detective

Svima vama koji su pratili ovu seriju sigurno su poznati Karkosa i crne zvezde.

Sa zadovoljstvom i ponosom vas obaveštavamo da ćete sada moći podrobnije da se upoznate sa mračnim svetom ovog pisca čije su vizije inspirisale nastanak popularne serije. Kralj u žutom u izdanju Gavrana je prvi prevod ove zbirke na srpski jezik. Knjiga sadrži deset priča koje su međusobno povezane motivima, imenima i mestima.

Pogovor je pisao Dejan Ognjanović – autor dva romana, brojnih eseja i prvi (i za sada jedini) nosilac titule doktora na temu horora u književnosti u Srbiji.

Na knjizi je radilo troje prevodilaca, dva dizajnera i lektor. Većina njih su Smederevci, pripadnici nekih od generacija pomenutih u prvom pasusu, odrasli uz roditelje koji su kao urbanu legendu pripovedali o „onim” vremenima kada je u Smederevu i te kako postojala kulturna scena, kada su se negovale umetničke i ine slične vrednosti.

Smederevci će za nekoliko dana moći da kupe knjigu u svom gradu, a o mestima prodaje ćemo vas naknadno obavestiti.

Više o ovim preduzimljivim ljudima iz Gavrana, njihovom radu i ciljevima, predstojećim aktivnostima, kao i knjizi Kralj u žutom, možete pročitati na veb-sajtu Gavrana.

Neko je, pišući o aktivnostima Gavrana citirao motivacionog govornika Džona Rona: „Nije stvar u tome koliko knjiga košta. Stvar je u tome koliko tebe košta da je ne pročitaš.“ A u Smederevu izgleda postoje mladi ljudi koji razmišljaju o toj ceni.

Objavljen „Kralj u žutom” („The King in Yellow”)

Preuzeto sa: Punjeni paprikaš

„Kralj u žutom”, zbirka priča koja je poslužila kao inspiracija za popularnu seriju „Pravi detektiv”, prvi put je objavljen na srpskom jeziku.

Ovo najpoznatije delo američkog pisca Roberta V. Čejmbersa sadrži 10 priča, međusobno povezanih motivom uklete knjige, drame „Kralj u žutom”, koja one koji je pročitaju tera u ludilo ili u smrt.

Ovo je prvo izdanje Kluba knjige i umetnosti – Gavran. Na knjizi su radila tri prevodioca – Mihajlo Dasukidis, Aleksandra Rajković i Milena Dasukidis, a pogovor je napisao Dejan Ognjanović koji je na temu horora u književnosti doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Više informacija o knjizi, o tome kako možete da je nabavite, kao i o samom Gavranu, možete pronaći na veb-sajtu www.gavran.rs i na Fejsbuk stranici https://www.facebook.com/gavran.rs?fref=ts.

 

kralj-polica

Iz pogovora:

„[...] najoriginalniji motiv [...] u čitavoj zbirci, bez ikakve sumnje predstavlja njen centralni koncept: fiktivna, a kvazirealna knjiga koja čitaoca doslovno dovodi do propasti. Može se slobodno reći da ova ideja predstavlja zalog večite popularnosti i uticaja, ono što je Čejmbers ostavio u amanet budućim piscima horora – i ne samo piscima.

Kralj u žutom – izmišljena drama u dva čina u kojoj je pokvarenost podignuta do nivoa visoke umetnosti.

Knjiga kao Zabranjeno voće.

Knjiga kao nosilac neslućenih zlogukih uticaja, toliko stravičnih da čitaocu oduzimaju razum i dušu.

Zločesta knjiga što vodi na staze prokletstva...”

(Dejan Ognjanović, Jeste li videli žuti znak?)

Gavran – alternativna književnost

Preuzeto sa: Portal Mladi

Autor teksta: Tamara Maksimović

„Nije stvar u tome koliko knjiga košta. Stvar je u tome koliko tebe košta da je ne pročitaš.“ – rekao je motivacioni govornik Džon Ron. Današnji razvoj tehnologije markerom podebljava zabrinjavajuću činjenicu da je facebook čitaniji od knjiga. Strepnja i iščekivanje lajkova i komentara baca u senku onaj drugi svet koji nude knjige. Ovo zvuči veoma depresivno, ali da stvari ne budu baš crne, već više sive, pobrinula se aktivna grupa ljudi kojoj je miris knjiga draži od klika miša.

„Klub knjige i umetnosti – Gavran je nevladina, neprofitna organizacija sa sedištem u Smederevu koja se bavi razvojem i promovisanjem kulture i umetnosti kroz prevodilački, istraživački i izdavački rad. Rad kluba Gavran je prevashodno usredsređen na poznata, manje poznata i (gotovo) nepoznata dela angloameričke književnosti 18. i 19. veka koja dosad nisu bila prevođena na srpski jezik, kao i dela čiji su postojeći prevodi na srpski jezik zastareli i neadekvatni (u pogledu književnog kvaliteta prevoda, pratećih informacija i kritičkog aparata). Naš osnovni cilj je da, kroz izdavačku delatnost, ponudimo srpskoj čitalačkoj publici kvalitetne prevode ovih književnih dela i na taj način popunimo praznine u tradiciji prevodne književnosti na srpskom jeziku.“ 

Ovako sebe predstavlja mala grupa entuzijasta koja je ušla u opasnu bitku za čitalački milje. Razgovarali smo sa Milenom Dasukidis, osnivačem Kluba knjige i umetnosti – Gavran, sa željom da nas upozna sa radom ove organizacije i načinom na koji njeni članovi planiraju da ostvare svoje ciljeve.

Milena, reci nam za početak čime se baviš i otkad datira tvoja ljubav prema knjigama.

Po zvanju sam filolog opšte književnosti i teorije književnosti, ali kako za to zvanje u ovoj zemlji ne postoji zanimanje, zaposlenje mi je obezbedila druga stvar u kojoj sam dobra, a to je prevođenje. Već godinama radim kao prevodilac tehničke dokumentacije.

Ljubav prema knjigama potiče verovatno još iz vremena kad sam naučila da čitam, pre nekih frtalj veka. Potičem iz porodice u kojoj se uvek mnogo čitalo, tako da nije veliko iznenađenje što sam razvila naklonost prema književnosti i pisanoj reči uopšte, i naposletku se i opredelila da se time bavim.

Kako si došla na ovu ideju, šta se to prelomilo u tebi da kreneš u ostvarivanje ovog projekta?

Ideja o nečemu ovakvom je postojala mnogo pre formiranja kluba Gavran. Pre nekoliko godina sam shvatila da me je zaokupljenost poslom previše udaljila od onoga za šta sam se zapravo školovala, a to je književnost. Zato sam počela u slobodno vreme da se bavim književnim prevodom, više za sebe, bez nekog jasnog cilja. Kad je došlo vreme da se razmišlja o objavljivanju i kad je postalo neophodno da taj toliki, i neretko mukotrpni, rad dobije neku formu i da se na ozbiljan način predstavi, uvidela sam da mi se postojeće stanje u našem izdavaštvu uopšte ne dopada jer podrazumeva previše posrednika i usputnih stanica na putu knjige od autora/prevodioca do čitaoca. Takođe, podrazumeva da se veliki deo posla poveri instancama koje mnogo koštaju, a kao što smo više puta imali prilike da vidimo, ne obavljaju taj posao uvek ozbiljno i profesionalno. S obzirom na to da sam ja sama vrlo ozbiljno pristupila prevođenju književnosti, smatrala sam da sa pravom očekujem da i čitav proces „proizvodnje“ knjige bude makar toliko ozbiljan, a dostupne opcije mi nisu ulivale poverenje u tom pogledu. Zato sam počela da se rukovodim načelom: ako želiš da se išta uradi kako treba – uradi ga sam. Rešila sam da preuzmem sve u svoje ruke i da uz nekoliko bliskih saradnika napravim nešto zaista vredno. Tako je nastao Gavran.

Da li je početak bio težak?

Zapravo, početak je još uvek težak, jer smo još na početku. Stvari se odvijaju veoma sporo, što je sasvim razumljivo uzevši u obzir činjenicu da sve što trenutno radimo – radimo iz najčistijeg entuzijazma i bez ikakve materijalne nadoknade. Ali u tome se rukovodimo jednom narodnom krilaticom: što je brzo, to je i kuso. Da bi se išta uradilo kvalitetno – potrebno je vreme. To kako smo mi zamislili da Gavran treba da funkcioniše upravo je suprotno savremenim ustaljenim postulatima poslovanja koji podrazumevaju da je sve instant, da se sve brzo radi, brzo prodaje, brzo konzumira (i u što većim količinama) i, nažalost, brzo zaboravlja. Baš nasuprot, mi želimo da stvorimo nešto što će dugo trajati, a to nas dovodi do još jedne izreke: Rim nije sagrađen za jedan dan. U tom smislu, ovakav početak u opisanim uslovima je vrlo težak, ali znali smo da će biti tako i zato uživamo u svakom sitnom koraku koji napravimo. Evo još jedne izreke, baš danas pročitah nešto što je Marko Aurelije napisao: „Sve što se nađe na putu – postaje deo puta“.

Kakve su povratne informacije auditorijuma, uzevši u obzir da ste vi neprofitna organizacija?

Svi koji su nam se dosad javili u okviru za sada male, ali nezanemarljive zajednice na Facebook-u, izražavali su se vrlo pozitivno i veoma su zainteresovani za knjigu koju spremamo. Budući da otpočetka negujemo otvorenu i direktnu komunikaciju sa publikom, od prvih najava aktivnosti kluba dobijamo pozitivne i ohrabrujuće komentare, kako u poštansko sanduče na našem zvaničnom veb sajtu, tako i na Facebook stranici koja je već stasala u zajednicu od preko 300 ljubitelja književnosti koji svakodnevno prate naše aktivnosti i željno čekaju naše prvo izdanje. Svesni smo da oblast kojom se trenutno bavimo, a to su manje poznata dela angloameričke književnosti 18. i 19. veka, ne može da računa na trenutnu popularnost kod šire publike. Zato nama i nije cilj da „kupujemo“ publiku svim sredstvima i na svaki način, već da pružimo čitaocima štivo u kojem će uživati, iz kojeg će sigurno nešto naučiti i koje će, naravno, biti dobro i kvalitetno prevedeno, kao što se to nekad radilo.

Što se tiče našeg statusa kao neprofitne organizacije, nadamo se da će publika uvideti da je to veoma važan aspekt našeg rada – da je ovo nešto od čega se niko od nas neće obogatiti niti to očekuje, nego da to radimo zato što zaista želimo da nešto lepo poklonimo toj publici i svom jeziku. Međutim, radili profitno ili neprofitno – za sve je potreban novac, a mi ćemo ga obezbediti samo ako se naše knjige budu našle na tržištu i ako se budu čitale. U tom smislu će podrška publike biti od presudnog značaja. Dakle, čitajte naše knjige, uživajte u njima, komentarišite ih, šaljite nam predloge, preporučujte ih, šerujte i lajkujte – tako ćete nam najviše pomoći.

Reci nam nešto o vašem prvom izdanju, zbirci priča „Kralj u žutom“.

Nakon brojnih nepredvidivih poteškoća, knjiga će se uskoro pojaviti u pretplati, a brzo nakon toga i u prodaji, o čemu ćemo objaviti detaljnije informacije na svom sajtu, Facebook stranici i Twitter-u.

Zainteresovani čitaoci će moći da kupe knjigu kao prenumeranti, a to znači da će direktno učestvovati u objavljivanju knjige i da će imati privilegiju da je dobiju prvi, i to na kućnu adresu. Nakon toga, knjiga će biti dostupna u prodaji preko našeg sajta i kod određenih distributera, o čemu ćemo takođe naknadno objaviti tačne informacije.

Zbirka „Kralj u žutom“ sadrži deset priča, na njoj je radilo troje prevodilaca, lektor i dizajner čije je delo upečatljiva naslovna stranica koju je publika već imala prilike da vidi. Svi koji su radili na ovoj knjizi članovi su kluba Gavran i sa nestrpljenjem očekuju da osete miris sveže štampe.

Kakvo je tvoje mišljenje u vezi sa velikim izdavačkim kućama i opštom potrebom tržišta da se „otkupljuju“ većinski bestseleri?

To je tema o kojoj se mnogo i često govorilo, i još se govori, kad god se pokrene pitanje kulture u našoj zemlji, i naročito kad se približi Sajam knjiga. Ja više ne znam šta bih rekla na tu temu. Meni se čini da veliki izdavači jednostavno rade ono što moraju, služeći se svim sredstvima koja su im na raspolaganju, da bi obezbedili sebi opstanak. Gotovo sva izdavačka preduzeća u našoj zemlji danas su privatna i moraju da se povinuju zakonima poslovanja – dakle, zakonima koje diktiraju tržište i ekonomija, a ne kultura i bibliofilija.

To što ima mnogo bestselera nije ništa novo, niti je specifično za nas. Njih je uvek bilo, i u 18. i 19. veku, pa nisu sprečili ni zaustavili dalji tok umetničke književnosti. I sam Čejmbers, autor „Kralja u žutom“, nije živeo od te knjige, nego od pisanja bestselera. To samo po sebi nije nužno loša stvar. Loše je to što se u Srbiji generalno vrlo malo ulaže u kulturu, pa ni ona ni potreba za njom nisu sasvim vidljive. Ali to ne znači da kulture nema.

Što se tiče naše male uloge u toj baladi, jedan deo neprijatnih stvari koje su sastavni deo izdavaštva zakačiće i nas. Sa druge strane, s obzirom na to da ne želimo (niti možemo) da ostvarujemo veliki profit, već samo onoliko koliko će nam biti potrebno za kakvu-takvu samoodrživost naših projekata, nećemo praviti kompromise u tom smislu.

Kakvi su planovi za budućnost?

Planovi su nam vrlo ambiciozni. Za sada imamo još dve knjige u pripremi. Jedna od njih bi trebalo da se pojavi već tokom ove godine. Knjiga je spremna za štampu, ali ne želim da dajem bilo kakve konkretne prognoze. Naravno, najveći i bezmalo jedini problem je finansijske prirode. Pošto smo mi neprofitna organizacija, moraćemo da se oslanjamo na donacije i poklone, svesni koliko je to u sadašnjem trenutku teško i neizvesno. Zato nam ostaje da radimo jedino što možemo: da obavljamo svoj posao najkvalitetnije i najbolje što umemo kako bismo zavredili pažnju i pomoć onih koji mogu da nam ih pruže.

 

Ako se i vama sviđa ovaj projekat, podržite ga i pratite na Facebook stranici.

Naravno, postoji i zvanični sajt za malo više informacija Gavran

Gavran najavljuje: „Kralj u žutom“ (The King in Yellow) izlazi sledećeg meseca

Preuzeto sa: Punjeni paprikaš

Klub knjige i umetnosti – Gavran najavio je svoje prvo izdanje!

U pitanju je zbirka kratkih priča američkog pripovedača Roberta Vilijama Čejmbersa „Kralj u žutom“, na osnovu čijih motiva je nastala trenutno veoma popularna serija „Pravi detektiv“ (True Detective) produkcijske kuće HBO. (Tekst o ovoj seriji na našem portalu možete pročitati ovde: http://punjenipaprikas.com/%C5%BEelimo-li-da-znamo-%C5%A1ta-se-krije-iza)

Zbirka je napisana 1895. godine i sadrži deset priča, od kojih su prve četiri zaslužne za reputaciju koju je stekla kao jedan od klasika horor žanra.

Iako je bio veoma produktivan pisac (napisao je oko 70 romana) i imao vrlo uspešnu spisateljsku karijeru, Čejmbers je ostao upamćen upravo po ovoj zbirci, velikim delom zahvaljujući poštovanju koje je njegovom delu odavao Hauard Filips Lavkraft, jedan od velikana horora. Osim na pomenutog, „Kralj u žutom“ je imao uticaja i na mnoge druge istaknute pisce horora, čime je opravdano stekao status važnog zaveštanja u ovom književnom žanru.

Ovo prvo izdanje zbirke „Kralj u žutom“ na srpskom jeziku ujedno je i predstavljanje Gavrana publici zainteresovanoj za dela književnosti koja dosad nisu bila prevedena u našoj zemlji.

 

Šta je Gavran?

Klub knjige i umetnosti – Gavran je nevladina, neprofitna organizacija sa sedištem u Smederevu koja se bavi razvojem i promovisanjem kulture i umetnosti kroz prevodilački, istraživački i izdavački rad.

Rad kluba Gavran je prevashodno usredsređen na poznata, manje poznata i (gotovo) nepoznata dela angloameričke književnosti 18. i 19. veka koja dosad nisu bila prevođena na srpski jezik, kao i dela čiji su postojeći prevodi zastareli ili neadekvatni (u pogledu književnog kvaliteta prevoda, pratećih informacija i kritičkog aparata).

Cilj Gavrana je da, kroz izdavačku delatnost, ponudi srpskoj čitalačkoj publici kvalitetne prevode ovih književnih dela i na taj način popuni praznine u tradiciji prevodne književnosti na srpskom jeziku.

U vreme u kom su knjige postale obezvređene i svedene na aritkal koji se prodaje u supermarketima, Gavran je odlučio da preuzme svoj deo odgovornosti u gajenju i očuvanju kulture, pismenosti i jezika, dodajući deliće koji nedostaju u mozaiku međusobnih uticaja različitih jezika, književnosti, istorijskih perioda i pravaca, a pritom ostajući van sveopšte trke za novcem i ne prilagođavajući se novim pravilima koja nalažu zakoni tržišta.

 

Za više informacija o udruženju posetite sajt Gavrana: http://www.gavran.rs/

Fejsbuk stranica: https://www.facebook.com/gavran.rs

Strana 3 od 3